У српској престоници одржани радни састанци

Наставници су боравак у Србији у време кратког претпразничког предаха искористили, између осталог, за унапређење сарадње са релевантним установама и институцијама. Из „Завода за уџбенике” у Београду учитељица Јасмина Милић преузела је уџбенике које је обезбедило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије за 60 ученика у Арантону у источној Француској.

На Математичком институту САНУ у Београду колегама Данилу Спасојевићу и Горанки Марковић додељене су награде за филмско стваралаштво и сарадњу између Српске допунске школе у Љубљани и ОШ ,,Живан Маричић” у Жичи. Награде су уручили директор Математичког института проф. др Зоран Огњановић и директора Кроса РТС-а Стеван Ковачевић: Крос РТС

На састанку са гђом Радмилом Кунчер, председницом Центра за Србе у расејању „Свети Сава”, договорен је наставак сарадње Центра и допунске наставе на српском језику у иностранству, уз нове моделе сарадње у измењеним околностима, а са циљем одржавања вишедеценијске традиције неговања веза наших ученика са матицом. Том приликом су преузете књиге, додељене на дар ученицима Српске допунске школе у Паризу, који су награђени на конкурсу Писмо на ћирилици писаним словима на тему „Што на ум, то на друм”.

Координатор је на позив професора Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида, посетила Музеј где се на састанку са директором и музејским педагогом историчарком Биљаном Марцојевић разговарало о могућностима за реализацију образовних програма Музеја, које би похађали ученици допунских школа. Том приликом је Музеј даровао корисне брошуре „Сећања из пепела“ школским библиотекама. Иначе, са Министарством просвете недавно је потписан Протокол о сарадњи ове две институције, који обухвата и реализацију музејских образовних програма у школама.

У српској престоници на Цветнoм тргу размењене су са колегиницом Маријом Праизовић, уз пријатељски разговор, књиге за наше библиотеке, искуства која су допринела одличном остваривању наставе на истоку Француске, али и могућности њеног развијања кроз шири обухват ученика. Уз мисли Борислава Пекића, поред споменика, пред растанак и пут ка Француској, још једном утврђујемо да је очување сваке српске речи код наших вољених ђака повезано са љубави према пореклу, која се гаји у породици, али и са немерљивим залагањем наставника, које наша Србија шаље у образовну мисију.