Осам редовних наставника у Словенији показује извештајима у слици и речи како се заједничким, стручним и преданим приступом гради успешна школа. Иницијатива да свако од њих представи одржане часове, иако то није захтевано, узоран је пример рада, на радост свих учесника у образовном процесу.
Ђаци заволели ћирилична слова и учитељицу Драгану
Деца из мариборских основних школа („Табор 1″, „Бојан Илих”, „Ангел Беседњак”, „Тонета Чуфарја”, „Борци за северно мејо”, „Славе Клаворе”) и Мурске Соботе („Прва основна школа”) радили су Вука Стефановића Караџића и Јована Јовановића Змаја. Најмлађи су учили слова и песму „Ау, што је школа згодна”, ђаци средњег узраста бавили су се врстом речи, упознавањем са животом и делом Вука Стефановића Караџића, док су најстарији радили досељавање Јужних Словена на Балкан и песму „Отаџбина” Ђ.Јакшића. Једна група ученика се припрема за Међународно такмичење „Знаменити Срби”.
Драгана Шошкић
Јер, ако заборавимо одакле смо кренули, како ћемо знати куда смо пошли?
Час на коме се говорило о Балкану, о становницима Балкана у току првог миленијума нове ере, са акцентом на досељавање Јужних Словена и на потомке Јужних Словена на Балкану данас, слушали су онлајн, ове недеље, ученици школа из регије Копар. На часовима се разговарало о сојеницама и земуницама у којима је живео тадашњи народ, али и о утврђењима које су нам оставили Келти и Римљани. Ученици су погађали на основу атрибута појединих богова, ко је Сварог, а ко је Мокош, ко је Стрибог као и ко су други богови Јужних Словена који се појављују и у појединим модерним бајкама наших писаца.
Најдинамичнији део предавања је био открити која ношња ком јужнословенском народу на Балкану припада. На крају се повела прича о писмености кроз векове од Ћирила и Методија и њихове глагољице, преко Климента и Наума Охридског до Вука Ст. Караџића и садашње ћирилице, а тиме је обележен и Вуков рођендан ових новембарских дана.
Следеће недеље нас чекају нова сусретања са великанима српске историје, али и са културном баштином народа предака. Јер, ако заборавимо одакле смо кренули, како ћемо знати куда смо пошли?
Драга Давид
Деца са лакоћом и љубављу уче ћирилицу
Одговорни и креативни ученици из Нове Горице, Постојне и Пивке, активно су у току новембра учили о Вуку Караџићу и славној лози Немањића. Ученици се активно укључују и у Зум учионице. Та дружења испуњена су позитивном енергијом и добром атмосфером. На моје велико задовољство, деца са лакоћом и љубављу уче ћирилицу.
Тамара Сврзић
Без (веб) алата нема заната
Настава српског језика са великим успехом и изузетним одзивом ученика реализује се у Основној школи „Нове Јарше“ у Љубљани. Добра атмосфера и увек расположени ученици заштитни су знак ове школе. Сада уз помоћ дигиталних алата и преко платформе Зум настављамо успешну сарадњу. Подсећајући се значаја Вука Караџића за српску културу, истакли смо да је реформисао српску азбуку и да је омогућио заједно са својим сарадницима да народни језик постане књижевни језик. Вук је сакупљао и штампао народне песме и приче, али и кратке фолклорне форме. Најзанимљивије су нам биле загонетке, пословице и брзалице. Пошто смо проверили једни друге у решавању загонетки и спретности брзог говорења, лако смо објаснили шта значе познате пословице. Затим смо од познатих пословица правили нове тако што смо их прилагодили модерном добу и условима у којима учимо тренутно. Ево неких занимљивих:
Рука руку мије, лаптоп обадвије. (Рука руку мије, образ обадвије.)
Што на ум, то на Зум. (Што на ум, то на друм.)
Где тастатуре нема, мишеви коло воде. (Где мачке нема, мишеви коло воде.)
Данило Спасојевић
Вук је направио ћирилицу којом данас пишемо
Претходне недеље учили смо о животу и раду Вука Стефановића Караџића, као и о томе колико је Вук био значајан за српску писменост и културу. Почели смо од цртежа загонетне личности са дугим белим брковима, фесом на глави, пером у руци и орденом око врата. Објаснили како је Вук добио име. Пратили његова путовања. Покушали да разумемо његов рад – сакупљање народних песама, прича, обичаја и веровања, прављење азбуке, писање правописа и речника, превођење „Библије”. Истакли да је његов велики пријатељ и сарадник био Словенац Јернеј Копитар и да се Вукова биста налази испред Српске православне цркве у Љубљани. Илустрације: ученице Теодора Манојловић и Трина Глигорић.
Јелена Стефановић
Весела и занимљива слова
Кажу да је почетак најважнији. Зато смо на првим часовима говорили о породици и домовини. Ученици су направили неколико занимљивих кућица од папира у којима су цртали своје породице. Разговори о прецима и домовини били су веома поучни. Ученици су открили колико знају, а колико не знају о својим прецима, па су кроз разговор са родитељима сазнали много о свом пореклу. Ипак, писање ћириличних слова био је највећи подухват у нашој онлајн настави. Учење треба учинити интересантним, па смо цртали весела и занимљива слова. Уз учење смо се добро забавили. Ове недеље нас очекују нове игре, попут деци омиљене, „Иде маца око тебе“.
мр Маја Анђелковић Шегуљев
Мало игре са различитим веб алатима
Месецима уназад се боримо да одржимо квалитет наставног процеса. Користимо различите начине учења, разне платформе. Прошлост је временска категорија која се захваљујући разноврсним изворима чува од заборава. Кроз временску авантуру, у презентацијама и квизовима, одлазили смо до наших давних предака Старих Словена, учили о знаменитим личностима нашег краја. Интегративна настава је добила значајну улогу у току учења на даљину. Ученицима се допао овакав начин усвајања знања, а наш задатак је да наставу од куће учинимо што квалитетнијом.
Невена Ступар
Часови инспиришу ученике
У основним школама у Љубљани одржани су часови на Зум платформи на којима се, кроз презентацију разговарало о Вуковом животу и делу, решавале су се народне загонетке и тумачиле народне пословице, и на крају се певало о Вуковој азбуци (за старије ученике смо припремили Бајагу, а а за млађе верзију Бранка Коцкице). Најдинамичнији део часа је била игрица такмичарског карактера, у којој су ученици од датих слова састављали што више речи. Ученици су сазнали неке занимљивости: како је Вук добио име, од кога је научио прва слова, од ког материјала је била сазидана његова кућа у Тршићу, колико српских речи је садржао „Први српски рјечник”, где се данас чува његов фес, штула и перо којим је писао… Након часа су млађи ученици имали задатак да нацртају Вука Караџића онако како га замишљају и да оживе слова свога имена, средњи узраст је покушао да одговори на задата питања са часа, а најстарији су правили сјајне презентације о свему што су научили.
Светлана Тодоровић
