Откривање и представљање културно-историјске баштине

Љубљана. ,,Стеван Мокрањац и Даворин Јенко – пријатељство које живи” назив је предивне изложбе у Парохијском дому у Љубљани, коју су 8. јуна са задовољством посетили ученици наставнице Светлане Тодоровић и Маше Вукадиновић. Осим што су сазнали занимљиве ствари о животима и пријатељству ова два композитора, имали прилику да виде и личне ствари Стевана Мокрањца и фотографије које су обележиле стасавање музичке културе.

,,Има ли негде земље где свирала није засвирала? Можда тамо где су санте леда. Легенде казују да је прво ветар дувао у сломљену трску и тако на њој засвирао. Затим се човек угледао на ветар и открио да свирала свира лепше и од самог ветра.” Инспирисани овим речима са изложбе ,,Где сви ћуте, оне говоре” Етнографског музеја у Београду, ученице и ученици Српске допунске школе у Љубљани са наставницама Јеленом Cтефановић, Светланом Тодоровић и Машом Вукадиновић, посетили су у два наврата, у периоду од 15. до 20. јуна, изложбу старих српских инструмената и сазнали како се некада стварала и изводила музика, како су инструменти добијали називе и зашто су значајни за нашу културну баштину. Поставка је изложена у Парохијском дому у Љубљани, а организована је уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Амбасаде Републике Србије у Љубљани и она обухвата 120 предмета са пратећим материјалом. Осим препознатљивих гусала које су служиле за праћење епских песама, ученици су имали прилику да виде и да се упознају са разним пастирским свиралама које су некада пратиле песму и игру (свираљка, свиралче, свиравка, цевара, дудук, ћурлик итд). Након ове посете, ученици Српске допунске школе који похађају музичку радионицу код студента Академије у Љубљани Милета Ђурђевића, извели су мини концерт за своје другарице и другаре.

Париски регион. На позив Општине Иври сир Сен, а у оквиру традиционалне манифестације „Иври, празник 2022″, ђаци из овог наставног места су са учитељицом Љиљаном Симић упознали посетиоце са материјалном и нематеријалном културном баштином Србије. Незаобилазни су били и српски гастрономски специјалитети које су припремили ђачки родитељи. Удружење „Србија Бонди”, на челу са председником Гораном Вукићем, омогућило је добијање учионице у овом граду, а једна од обавеза српске школе јесте учешће у културним догађајима које организују домаћини.

Срби из Париза и околине обележили су Видовдан на српском војничком гробљу Тије. Поред српске заједнице, културно-уметничких друштава, симболичног учешћа српске школе, француских пријатеља, српских удружења и њихових представника, церемонији је 26. јуна присуствовала конзулка Бранислава Бечановић и пуковник Дејан Милосављевић. Седмогодишњи Лазар Медић, ученик српске допунске школе, прочитао је писмо мајци, које је написао војник из Великог рата: „Увек те се, мајко, сећам, и у сну те чешће гледам, па из сна се нагло тржем, мислећ’ да ћу тебе, мајко, испред себе тада видет’. Ох, да знадем да л’ си само бар ти, мајко, жива тамо. Дотрч’о би теби одма’ када будем најурио бездушнике са нашег дома. Знам да си ме већ до сада по сто пута оплакала, јер за мене ти не чујеш, нити имаш писма мога, па ме жива оплакујеш. Ја се мајко молим Богу да душмана савладати могу, у наручје теби дотрчати из ког сам се давно отргнуо и чудеса ова испричати”. Стојан је написао писмо мајци док је лежао са рањеним и болесним српским војницима на грчком острву Крф. Писмо се налази у Српској кући, музеју посвећеном страдању српске војске током албанске голготе за време Првог светског рата. Обележавање Видовдана и одавање поште српским јунацима палим за слободу организовало је Удружење „Сви Срби у Паризу”, Удружење „Краљ Петар I”, Свесрпска заједница Француске и Савез Срба Француске. Службу је служио протојереј Никола Шкрбић.

На позив Савеза Срба Словеније, Српска допунска школа је на српско-словеначком сајму привреде „ЕЦП 2022″, одржаном 6. јула у Привредној комори Словеније, изложила ученичке радове из области културне баштине Србије. Жељка Цвијановић отворила привредни сајам Савеза Срба Словеније