О организацији и остваривању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству говорила је др Славица Јашић, начелница Сектора за предшколско и основно образовање и васпитање Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у чијем се делокругу налази допунска настава. Наставу у 13 земаља изводи 83 наставника за преко 6700 ученика, а поређењем података о обухвату ученика у односу на школску 2019/20, број ученика повећан је за 45%.
У оквиру панела „Очување српског језика у дигиталном окружењу” говорила је Блаженка Тривунчић, једна од три координаторке допунске наставе у иностранству, на тему „Настава српског језика на даљину и употреба дигиталних алата”. Излагање је обухватило наставу на даљину у свим земљама, а припремљено је у сарадњи са координаторкама Биљаном Букинац и Татјаном Поповић. Да темељно испланирана и добро организована настава на даљину може бити подједнако успешна као настава у учионици, показују следећи индикатори:
– Одзив ученика настави на даљину (од 60% до 95%)
– Број ученика (Поређењем података о обухвату ученика у школској 2020/21. у односу на школску 2019/20, у периоду када се непрестано изводила настава на даљину, број ученика повећан је за 29,92%, а у односу на претходну 2019/20, за 45%.)
– Успешно увођење наставе на српском језику у Словенији током здравствене пандемије
– Спремност и флексибилност наставника, ученика и родитеља у примени другачијих модела учења
– Квалитет реализованих часова на даљину: http://caspocas.weebly.com/, https://srpski.fr/
– Разноврсност употребе дигиталних алата: https://zuov.gov.rs/alati/
– Реализација пројеката, учешће на међународним конкурсима, гостовања стручњака и уметника
– Унапређење сарадње (у смислу повећања броја учесника установа, наставника и ученика) са школама у Србији, заједничка реализација часова и манифестација међу допунским одељењима у иностранству.
Искуство у наставној пракси током извођења наставе на даљину показало је да је оваквав вид учења применљив и након завршетка пандемије. Отуда и пилот пројекат који спроводи Министарство просвете. Поред свима познатих недостатака овог типа наставе, ипак су се, у тешким условима у којима се нашао цео свет, искористиле предности дигиталне технологије, а образовне добробити су вишеструке.
У складу са основним педагошким принципима, настава у учионици и даље остаје модел који обезбеђује оптималан напредак ученика у учењу и развоју језичких, комуникативних, социјалних и личних вештина.